U poslednjim mesecima, američki trgovinski tarifni režim, kojeg je uveo predsednik Donald Trump, očekuje se da će imati nepr direktne efekte na ekonomije Zapadnog Balkana, posebno kroz smanjenje izvoza prema Evropskoj uniji (EU).

Analiza koju je sproveo Branimir Jovanović iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije procenjuje da bi ovo moglo rezultirati usporavanjem rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) regiona za oko 0,4 do 0,9 procentnih poena.

Jovanović upozorava da bi posledice tarifa mogle biti značajnije nego što se prvobitno pretpostavljalo, ali nadležni u zemljama Zapadnog Balkana imaju resurse i kapacitet da odgovore i ublaže ozbiljnije posledice.

Analiza objavljena na blogu Balkan u Evropi Savetodavne grupe (BiEPAG) ističe neujednačenu raspodelu uticaja tarifa po regionima, pri čemu je Srbija suočena sa najvišom stopom tarifa od 37%.

Ovo se dešava usred planova za izgradnju Trump Tower-a u centru Beograda.

Kritike su se pojavile u vezi sa metodama korišćenim za obračun ovih tarifa.

Sjedinjene Američke Države imaju trgovinski deficit sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom (BiH) i Severnom Makedonijom, što dovodi do uvođenja viših tarifa.

Međutim, statistički podaci iz ovih zemalja pokazuju da uvoze više iz SAD-a nego što izvoze, što sugeriše da bi takođe trebali biti podložni nižim tarifama, oko 10%.

Jovanović objašnjava da neslaganje u trgovinskim podacima između SAD-a i Balkana komplikuje situaciju, posebno zbog činjenice da velika količina trgovine regiona prolazi kroz treće zemlje, postavljajući pitanja o klasifikaciji te trgovine.

Američke tarife se smatraju manje direktnom prijetnjom za Zapadni Balkan jer su nivoi izvoza prema SAD-u relativno niski, predstavljajući minorni procenat BDP-a. Kosovo se izdvaja kao izuzetak, s izvozom prema SAD-u koji čini 1,1% njegovog BDP-a. Značajno je da Jovanović naglašava izloženost regiona tržištu EU kao važniji problem.

U Severnoj Makedoniji, nivoi izvoza prema EU skoro dostižu polovinu BDP-a, dok su ti podaci za Bosnu i Srbiju oko četvrtine, Albaniju 13%, a Crnu Goru i Kosovo otpada po otprilike 3%.

Ova zavisnost ukazuje na to da će rat u trgovini biti osetan indirektno, s očekivanim padom izvoza prema EU usled smanjene potražnje izazvane stanjem na američkom tržištu i novim tarifama, uključujući 25% tarifu na sektor automobila, čelik i aluminijum, te 20% na druge proizvode.

Srbija, Severna Makedonija i Bosna predstojeći su da dožive pad izvoza prema EU, u velikoj meri zbog povezanosti sa automobilskoj industrijom, dok bi Albanija i Crna Gora, koje se oslanjaju na turizam, mogle zabeležiti smanjenje poseta iz EU. Pored toga, postoji mogućnost smanjenja stranih direktnih investicija širom regiona, uključujući Kosovo, uz pogoršane izglede za investitore iz EU. Ekonomskih prognoza sugeriše da, ako dođe do usporavanja rasta u EU za 0,5 procentnih poena zbog Trump's tarife, rast za Albaniju, BiH, Kosovo, Severnu Makedoniju i Srbiju mogao bi usporiti za 0,4 procentna poena, dok bi Crna Gora mogla doživeti još veću usporenost od 0,9 procentnih poena.

Jovanović ukazuje da bi efekti Trumpovih tarifa mogli biti snažniji nego što se čini, napominjući da bi trenutna ekonomska usporenost mogla biti ozbiljnija nego što predviđaju postojeći ekonomski modeli.

Glavni rizik dolazi od retaliatornih mera trgovinskih partnera SAD-a, posebno Kine i EU, što bi moglo dodatno eskalirati trgovinski rat.

Reakcije tržišta, uključujući padove vrednosti akcija i smanjenje korporativne tržišne kapitalizacije, izazvale su zabrinutost, a neki ekonomisti predviđaju da bi SAD mogli ući u recesiju tokom godine.

U svetlu ovih izazova, Jovanović smatra da je od suštinskog značaja da vlade na Zapadnom Balkanu reše dugotrajne strukturne slabosti koje čine njihovu ekonomiju ranjivom na spoljne šokove.

To uključuje smanjenje prekomerne zavisnosti od jednog tržišta i industrije, kao što su EU i automobilski sektor, i diversifikaciju izvoznog odredišta.

Treba se više fokusirati na regionalne partnere, Bliski Istok, Severnu Afriku i druga brzo rastuća tržišta.

Takođe, postojeći model rasta, koji se u velikoj meri oslanja na strane direktne investicije i jeftinu radnu snagu, zahteva reevaluaciju, preusmeravanje ka modelu koji se zasniva na inovacijama, predvođenim domaćim firmama uz podršku doslednih i proaktivnih industrijskih politika.

Jovanović naglašava potrebu pronalaženja alternativnih pokretača rasta mimo izvoza, naglašavajući potrebu za stimulisanjem domaće potrošnje kroz veće plate i efikasnije fiskalne politike koje bi mogli povećati javna ulaganja, posebno u infrastrukturu i projekte zelene tranzicije, koje bi mogle pružiti kratkoročnu stimulaciju i dugoročnu otpornost na ekonomske šokove.