Globalna klimatska pitanja postaju sve važnija dok se zemlje suočavaju sa rastućim nivoima emisija gasova sa efektom staklene bašte, što postavlja ozbiljna pitanja o efikasnosti trenutnih obaveza prema ciljevima definiranim Pariskim sporazumom.

Uoči kritičnih rokova za ispunjenje klimatskih ciljeva, Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) je nedavno naglasio da mnoge zemlje znatno zaostaju u postizanju svojih ciljeva, a globalne prosečne temperature se očekuje da će značajno porasti ukoliko se trenutne politike ne promene.

Parizski sporazum potpisalo je 196 zemalja 2015. godine, sa ciljem da se globalno zagrevanje ograniči na znatno ispod 2 stepena Celzijusa, sa aspiracijama da se zadrži ispod 1,5 stepeni.

I pored ovih obaveza, podaci ukazuju da su emisije gasova sa efektom staklene bašte nastavile da rastu svake godine.

Globalni projekt ugljenika izveštava da su emisije dostigle rekordne visine 2022. godine, pretežno zbog korišćenja fosilnih goriva i promena u korišćenju zemljišta.

Najveći emiteri, uključujući Kinu, Sjedinjene Američke Države i Evropsku uniju, suočavaju se sa kritikama zbog nastavka oslanjanja na ugalj i naftu, posebno u kontekstu energetske krize koja je pogoršana geopolitičkim tenzijama i tekućim ratom u Ukrajini.

Prirodni gas, iako se smatra „mostovskim“ gorivom, takođe značajno doprinosi rastu emisija, s obzirom na to da se nastavljaju ulaganja u novu infrastrukturu.

Razvojne zemlje su posebno pogođene ovim trendovima, s obzirom na to da često nemaju resurse potrebne za prelazak na održive energetske izvore.

Težnja za pružanjem finansijske i tehničke podrške bogatijih zemalja, u skladu sa obavezama preuzetim tokom COP klimatskih konferencija, ostaje ključna tema diskusije.

Hitnost preduzimanja efikasnih klimatskih mera naglašena je recentnim ekstremnim vremenskim događajima širom sveta, koji su izazvali široko rasprostranjenu katastrofu i humanitarne krize.

Od devastirajućih poplava u Pakistanu do teških suša u Istočnoj Africi, uticaji klimatskih promena postaju sve vidljiviji, što izaziva pozive na hitnu akciju vlada i korporacija.

Uoči predstojeće klimatske konferencije COP28, zakazane za kraj 2023. godine u Dubaiju, intenzivirane su diskusije među državama članicama o finansiranju strategija prilagođavanja klimatskim promenama i ublažavanja njihovog uticaja.

Ovaj događaj će dodatno istražiti ulogu javnog i privatnog sektora u postizanju ciljeva neto nulte emisije do sredine veka.

Dok međunarodne pregovore i dalje teku, mnogi naučnici i ekonomisti naglašavaju hitnu potrebu za sveobuhvatnim promenama politika, uključujući cenu ugljenika i pooštrene propise o emisijama, kao i značajnije ulaganje u tehnologije obnovljive energije kako bi se izbegle najteže posledice klimatskih promena.