Dana 15. marta 2025. godine, u Beogradu su se održali jedni od najvećih protesta u istoriji Srbije, sa procenjenim brojem učesnika koji se kreće između 275.000 i 325.000.

Građani su izrazili svoje nezadovoljstvo zbog korupcije i represije, a povod za proteste bila je tragična nesreća u Novom Sadu, gde je sklonište srušeno, navodno zbog lošeg upravljanja koje je povezano sa korupcijom.

Ova situacija je dodatno pojačala zahteve za odgovornošću vlade.

Protestanti su se okupili na ulicama Beograda, gde je obeležen trenutak ćutanja za žrtve incidenta u Novom Sadu.

Međutim, ovaj svečani trenutak bio je prekinut haosom kada je glasna buka, navodno, izazvala paniku među okupljenima, što je dovelo do stampeda.

Organizatori među studentima tvrdili su da je korišćen akustični aparat za raspršivanje okupljanja, dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova negiralo upotrebu bilo kakvih takvih uređaja.

Vlasti, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, odgovorile su tvrdeći da akustične oružje nije bilo korišćeno, nazivajući tvrdnje o njihovoj upotrebi 'lažima' i odbacujući optužbe o panici kao dezinformacije.

Medijska izveštavanja o događajima su se razlikovala, pri čemu su međunarodni mediji izveštavali o obimu protesta i tenzijama između demonstranata i pristalica vlasti.

Pre protesta, primećene su grupe bliske vladi, od kojih su neke navodno povezane sa ultranacionalističkim i militantnim frakcijama, što je povećalo zabrinutost zbog mogućih sukoba.

Protest je bio obeležen značajnom policijskom prisutnošću, a zvaničnici su tvrdili da su pokazali uzdržanost u suočavanju sa provokacijama.

Međutim, bilo je izveštaja o odbijanju novinarima ulaz na proteste zbog procena bezbednosti, što je dodatno podiglo zabrinutost za slobodu medija tokom demonstracija.

Tužilaštvo u Beogradu je najavilo pokretanje istrage o incidentima tokom protesta, fokusirajući se na glasnu buku koja je izazvala paniku među prisutnima.

Naložila je Ministarstvu unutrašnjih poslova da utvrdi da li su korišćena zabranjena sredstva koja bi mogla ugroziti javnu bezbednost.

Izveštaji su pokazali da je nekoliko pojedinaca zatražilo medicinsku pomoć nakon protesta zbog različitih zdravstvenih problema doživljenih tokom incidenta.

U svetlu nemira, razne organizacije civilnog društva i predstavnici univerziteta pozvali su na nezavisnu istragu događaja, kritikujući vladino postupanje prema protestima i moguću upotrebu prekomerne sile.

Zajednička formacija univerzitetskih tela iz Beograda zahtevala je transparentnost i odgovornost nakon što je izrazila ogorčenje zbog nasilja nad studentima i građanima.

Tokom turbulencije, Vučić je pozvao pravosudne organe da deluju protiv širenja onoga što je opisao kao lažne informacije o protestu, naglašavajući posvećenost vlade održavanju reda i stabilnosti.

U međuvremenu, studenti na čelu protesta najavili su svoju odlučnost da nastave sa aktivizmom, tvrdeći da su spremni na daljnje akcije ukoliko njihovi zahtevi za odgovornošću i reformama ne budu ispunjeni.

Dok se zemlja suočava sa sve većim nemirima i pozivima na reforme, implikacije ovih protesta na srpsku politiku ostaju nejasne, uz stalne optužbe o represiji i korupciji u javnom diskursu.