Global Financial Markets Plunge Amid US Tariff Increases
Widespread investor panic leads to significant losses across international financial markets following new tariff announcements by the US.
Finansijska tržišta širom sveta doživela su dramatican pad nakon što su Sjedinjene Američke Države najavile povećanje tarifa početkom aprila.
Ova odluka predsednika Donalda Trampa izazvala je paniku među investitorima, što je rezultiralo gubicima od hiljada milijardi dolara od 2. do 7. aprila, prema izveštaju iz časopisa za makroekonomsku analizu i trendove.
Tokom ovog perioda, berze su zabeležile značajan pad, pokrenut strahovima od izražene globalne ekonomske usporenosti, koji su takođe uticali na tržišta sirovina, pri čemu su cene sirove nafte pale za približno 14 procenata, dostigavši najniže nivoe u gotovo četiri godine.
Ekonomista Goran Nikolić ukazuje da preduzeća formiraju svoje srednjoročne i dugoročne poslovne planove na osnovu očekivanja budućih odluka ekonomskih donosilaca odluka, što je, prema njegovim rečima, izazovan zadatak u trenutnim okolnostima.
On napominje da bi potencijalno pozitivan ishod za Belu kuću mogao biti to što bi trenutna nesigurnost mogla primorati brojne zemlje da postignu dogovore sa Vašingtonom u vezi sa američkim tarifama.
U Briselu se procenjuje da bi reciprocne tarife od 20 procenata, zajedno sa prethodno uvedenim tarifama od 25 procenata na automobile, čelik i aluminijum, moglo da utiče na približno 70 procenata, ili do 380 milijardi evra, izvoza EU u SAD.
Nikolić procenjuje da bi, ukoliko nivo trgovine ostane nepromenjen, Vašington mogao da prikupi 81 milijardu evra od tarife u poređenju sa sedam milijardi evra u 2024. godini.
Međutim, on ističe da bi logički ekonomski efekti tarifa mogli dovesti do smanjenja međusobne trgovine.
Osim toga, analiza Evropske centralne banke (ECB) sugerira da bi američke tarife na evropske uvoze, zajedno sa uzvratnim merama EU i oslabljenim evrom, mogle smanjiti rast BDP-a u evro zoni za oko pola procentnog poena.
Ovo bi predstavljalo značajan pad od već skromnog očekivanog rasta BDP-a od 1,1 procenat.
Nikolić dalje napominje da se monetarna politika popušta, što sugeriše mogući povratak realnih kamata na nulu u evrozoni, što bi moglo dodatno stimulisati rast kredita.
Procene sugeriraju da bi reciprocne tarife mogle dovesti do ekonomskih gubitaka za Evropsku uniju od čak 750 milijardi evra tokom Trampove administracije, dok bi strahovi od deflacije mogli dovesti do smanjenja kamatnih stopa od strane ECB već ovog meseca, sa još tri smanjenja do kraja godine.
On naglašava da nova administracija u Beloj kući gleda na američku vojnu i ekonomsku dominaciju kao na ključni alat za očuvanje ili povećanje moći Sjedinjenih Država u globalnoj hijerarhiji.
Promena u američkoj spoljnoj politici mogla bi dovesti do udaljavanja od podrške slobodnoj trgovini, što takođe uključuje zaštitu globalnih pomorskih puteva, politike koje su prisutne od kraja Drugog svetskog rata.
Ova odluka predsednika Donalda Trampa izazvala je paniku među investitorima, što je rezultiralo gubicima od hiljada milijardi dolara od 2. do 7. aprila, prema izveštaju iz časopisa za makroekonomsku analizu i trendove.
Tokom ovog perioda, berze su zabeležile značajan pad, pokrenut strahovima od izražene globalne ekonomske usporenosti, koji su takođe uticali na tržišta sirovina, pri čemu su cene sirove nafte pale za približno 14 procenata, dostigavši najniže nivoe u gotovo četiri godine.
Ekonomista Goran Nikolić ukazuje da preduzeća formiraju svoje srednjoročne i dugoročne poslovne planove na osnovu očekivanja budućih odluka ekonomskih donosilaca odluka, što je, prema njegovim rečima, izazovan zadatak u trenutnim okolnostima.
On napominje da bi potencijalno pozitivan ishod za Belu kuću mogao biti to što bi trenutna nesigurnost mogla primorati brojne zemlje da postignu dogovore sa Vašingtonom u vezi sa američkim tarifama.
U Briselu se procenjuje da bi reciprocne tarife od 20 procenata, zajedno sa prethodno uvedenim tarifama od 25 procenata na automobile, čelik i aluminijum, moglo da utiče na približno 70 procenata, ili do 380 milijardi evra, izvoza EU u SAD.
Nikolić procenjuje da bi, ukoliko nivo trgovine ostane nepromenjen, Vašington mogao da prikupi 81 milijardu evra od tarife u poređenju sa sedam milijardi evra u 2024. godini.
Međutim, on ističe da bi logički ekonomski efekti tarifa mogli dovesti do smanjenja međusobne trgovine.
Osim toga, analiza Evropske centralne banke (ECB) sugerira da bi američke tarife na evropske uvoze, zajedno sa uzvratnim merama EU i oslabljenim evrom, mogle smanjiti rast BDP-a u evro zoni za oko pola procentnog poena.
Ovo bi predstavljalo značajan pad od već skromnog očekivanog rasta BDP-a od 1,1 procenat.
Nikolić dalje napominje da se monetarna politika popušta, što sugeriše mogući povratak realnih kamata na nulu u evrozoni, što bi moglo dodatno stimulisati rast kredita.
Procene sugeriraju da bi reciprocne tarife mogle dovesti do ekonomskih gubitaka za Evropsku uniju od čak 750 milijardi evra tokom Trampove administracije, dok bi strahovi od deflacije mogli dovesti do smanjenja kamatnih stopa od strane ECB već ovog meseca, sa još tri smanjenja do kraja godine.
On naglašava da nova administracija u Beloj kući gleda na američku vojnu i ekonomsku dominaciju kao na ključni alat za očuvanje ili povećanje moći Sjedinjenih Država u globalnoj hijerarhiji.
Promena u američkoj spoljnoj politici mogla bi dovesti do udaljavanja od podrške slobodnoj trgovini, što takođe uključuje zaštitu globalnih pomorskih puteva, politike koje su prisutne od kraja Drugog svetskog rata.
AI Disclaimer: An advanced artificial intelligence (AI) system generated the content of this page on its own. This innovative technology conducts extensive research from a variety of reliable sources, performs rigorous fact-checking and verification, cleans up and balances biased or manipulated content, and presents a minimal factual summary that is just enough yet essential for you to function as an informed and educated citizen. Please keep in mind, however, that this system is an evolving technology, and as a result, the article may contain accidental inaccuracies or errors. We urge you to help us improve our site by reporting any inaccuracies you find using the "Contact Us" link at the bottom of this page. Your helpful feedback helps us improve our system and deliver more precise content. When you find an article of interest here, please look for the full and extensive coverage of this topic in traditional news sources, as they are written by professional journalists that we try to support, not replace. We appreciate your understanding and assistance.
