U Srbiji se kontroverza razvija nakon izveštaja o panici koja je nastala tokom studentskog protesta u Beogradu, usled navodnog incidenta u kojem su učestvovali akustični uređaji.

Pre skoro tri nedelje, tokom okupljanja na Kralja Milana, građani su se okupili da odaju počast žrtvama tragedije u Novom Sadu.

U međuvremenu, vladina reakcija se preusmerila na borbu za narativ, umesto na brzo otkrivanje uzroka panike među građanima.

Predstavnici vlade su od samog početka tvrdili da takav uređaj nije korišćen, što je ponovio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon razgovora sa britanskim ministrom spoljnih poslova Davidom Lammyjem.

Vučić je izjavio da 'britanske tajne službe sigurno imaju precizne podatke da nijedno akustično oružje nije korišćeno protiv učesnika protesta 15. marta u Beogradu.' Britanski ministar nije odgovorio na ovu tvrdnju.

U svetlu krize izazvane snimcima uznemirenih građana, odlazeći premijer Miloš Vučević je izjavio da je vlada pozvala američki FBI i rusku FSB da istraže da li je bilo oružja korišćenog u incidentu.

Dok status američkog FBI ostaje neizvestan, potvrđeno je da je ruska delegacija stigla u Srbiju, iako detalji njihovih aktivnosti ostaju nejasni.

Savezna služba bezbednosti Ruske Federacije (FSB), osnovana 1995. godine kao naslednica KGB-a, danas funkcioniše kao ključna komponenta autoritarnog režima Vladimira Putina.

Formalno zadužena za kontraobaveštajne aktivnosti, sprečavanje terorizma i unutrašnju bezbednost, FSB se razvila u sredstvo za kontrolu društva, nadgledajući opoziciju i održavajući vladinu moć.

Antikorupcijska asocijacija Kareja iz Pančeva zatražila je razjašnjenje o angažovanju FSB-a u Srbiji, šaljući otvoreno pismo vladi sa deset pitanja u vezi sa prirodom i pravnim osnovom njihove angažovanosti.

Siniša Janković, bivši policijski inspektor i direktor Kareje, istakao je kritična pravna pitanja koja okružuju prisustvo ruskih obaveštajnih agencija u istrazi.

Janković je naglasio da policijske istrage obično deluju pod nadležnošću tužioca, a svi otkriveni bitni podaci se moraju prijaviti tužiocu koji odlučuje o daljim radnjama.

Prema Zakonu o krivičnom postupku, sve istražne radnje moraju biti odobrene od strane pravosudnih instanci, a radnje koje se sprovode bez ovog odobrenja smatraju se ekstralegalnima.

Ukoliko bi on bio odgovoran za istraživanje incidenta sa akustičnim oružjem, Janković bi bio nezadovoljan spoljnom interferencijom.

Iako priznaje mogućnost angažovanja stranih službi pod određenim uslovima, on je naglasio da bi svi takvi zahtevi trebalo da budu objavljeni u skladu sa međuvladinim sporazumima, objašnjavajući svrhu takvih aranžmana.

Takođe je izrazio zabrinutost zbog nedostatka informacija o prirodi FSB-ove istrage i ko će biti obavešten o njihovim nalazima—da li će to biti srpska vlada ili pravosudni organi koji vode istragu.

U međuvremenu, lokalni tužioci su otvorili dve istrage u vezi sa incidentom 15. marta: jedna je usmerena na utvrđivanje šta se dogodilo, dok je druga usmerena na građane koji tvrde da je korišćeno akustično oružje.

Nema further informacijama o napretku ovih istraga.

Javni odgovor na tragediju dodatno je pogoršan gubitkom poverenja u integritet pravosudnog sistema, posebno nakon što mnogi smatraju da je reakcija na incident u Novom Sadu bila spora.

Grupa studenata je uvela peti zahtev, tražeći sveobuhvatnu istragu vlasti kako bi se otkrile okolnosti koje su dovele do panike na Kralja Milana.

U svojim izjavama na društvenim mrežama, studenti su izrazili da su tokom pomena žrtvama u Novom Sadu, mirni građani delovali kao da su 'napadnuti neidentifikovanom tehnologijom čija priroda ostaje nejasna.' Oni traže razjašnjenja o korišćenoj tehnologiji, njenom poreklu i vlasti koja je naredila takve radnje.

Predrag Petrović, direktor istraživanja u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, istakao je da odluka o uključivanju FSB-a i FBI-a izgleda kao motivisana željom da se legitimizuju vladine tvrdnje o negiranju upotrebe akustičnog oružja.

Predložio je da je poverenje javnosti u vladine tvrdnje nisko, što zahteva vanjsku validaciju od kredibilnih institucija.

Politička odluka da se angažuju strane obaveštajne službe nailazi na značajne kritike iz redova opozicije.

Savo Manojlović, lider pokreta Kreni-Promeni, opisao je to kao skandal, tvrdeći da strane bezbednosne agencije, koje stavljaju svoje interese na prvo mesto, ne bi trebale da se mešaju u srpske poslove.

Manojlović je naglasio da Srbija treba da se oslanja na svoje kapacitete kao članica međunarodnih organizacija umesto da poziva strane istrage, s obzirom na to da je više od 600,000 građana peticijom tražilo istragu.

U isto vreme, koalicija nevladinih organizacija se obratila Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu u ime građana koji doživljavaju zdravstvene probleme usled događaja 15. marta.

Iako sud ne može sprovesti činjeničnu istragu, može proceniti da li je Srbija prekršila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

Zvaničnici suda su zatražili i primili odgovor iz Srbije u vezi s tvrdnjama nevladinih organizacija, a očekuje se dalja reakcija.

Tokom ovog perioda, Evropska unija se zadrža u opreznom stavu, uzdržavajući se od javnih komentara o situaciji u Srbiji, uključujući navodnu uključenost ruskih obaveštajnih službi u istragu.

Tokom nedavne posete Briselu, predsednik Vučić je ponovio tvrdnje da nijedno akustično oružje nije korišćeno u Beogradu i naglasio je spremnost Srbije da to potvrdi sa EU. Evropski zvaničnici nisu komentarisali ove tvrdnje, a jedini odgovor došao je od portparola EU, koji je naglasio potrebu za brzim, transparentnim i kredibilnim istragama i zaštitom učesnika protesta od povreda.