Predsednik Donald Trump je pojačao svoju kritiku političkog vođstva Evrope, tvrdeći da njihovo upravljanje migracijama gura njihove zemlje ka disfunkciji i slabi temelje zapadne saradnje.

Ove primedbe dolaze samo nekoliko dana nakon što je njegova administracija formalizovala slične kritike u dokumentu nacionalne bezbednosti, navodeći da Sjedinjene Države nameravaju da podrže unutrašnji otpor politikama koje sprovodi evropska vladajuća elita.

U intervjuu, Trump je opisao evropske lidere kao neodlučne i ograničene političkom korektnošću, upozoravajući da će masovne migracije ostaviti velike evropske prestonice neprepoznatljive.

Ukazao je na značajne prilive iz Afrike i Bliskog Istoka, tvrdeći da su neki dolasci pušteni iz stranih zatvora.

London i Pariz, rekao je, više ne liče na gradove koje je nekada poznavao, i lično je kritizirao gradonačelnika Londona, nazivajući ga nesposobnim za tu funkciju.

Trump je takođe ponovo pominjao strateški dokument administracije koji tvrdi da Evropa suočava sa "civilizacijskim brisanjem" zbog permisivnih migracionih politika, dovodeći u sumnju dugoročnu pouzdanost kontinenta kao saveznika SAD.

Ponovio je tu procenu svojim rečima, tvrdeći da će, ako se trenutni trendovi nastave, nekoliko evropskih zemalja prestati da funkcioniše efikasno.

Obraćajući se američkoj podršci nacionalističkim pokretima u Evropi, Trump je rekao da je spreman da podrži kandidate desnog orijentacija, napominjući da već dugo podržava mađarskog premijera Viktora Orbána.

Njegov stav je uznemirio mnoge u Evropi, gde su vlade izrazile zabrinutost da Vašington može da rekalibrira svoje obaveze u trenutku pojačanog ruskog pritiska.

Nemački kancelar Friedrich Merz je odgovorio rekavši da događaji naglašavaju potrebu da Evropa postane mnogo samostalnija u pitanjima odbrane.

Tvrdio je da, ako se evropska demokratija mora braniti, Evropa treba da bude spremna da je čuva nezavisno.

O Ukrajini, Trump je kritikovao predsednika Volodimira Zelenskog zbog odlaganja nacionalnih izbora za vreme rata — korak koji Zelenski tvrdi da je neophodan zbog bezbednosnih ograničenja — tvrdeći da Ukrajina ne može tražiti demokratsku legitimnost bez održavanja glasanja.

Trump je takođe nagovestio da bi Kijev trebao razmotriti teritorijalne ustupke Moskvi, rekavši da Zelenski gubi tlo i da mora "početi da se slaže sa stvarima".

Zelenski je kasnije insistirao da Ukrajina ne može legalno ili moralno predati teritoriju prema svojoj konstuticiji ili međunarodnom pravu.

Trump je održao da Rusija uživa jaču pregovaračku poziciju, opisujući je kao daleko veću i moćniju državu.

Priznao je hrabrost ukrajinskih boraca, ali je rekao da Moskva sada drži prednost nakon meseci postepenih dobitaka u Donbasu.

Ako Ukrajina nastavi da gubi teritoriju, rekao je, njeno vođstvo će na kraju morati da postigne kompromis.

Dodao je da da nije bio izabran, sukob u Evropi bi mogao da eskalira u globalni rat, iako smatra da je to sada malo verovatno.

Međutim, upozorio je da Evropa pogrešno upravlja krizom i da mora bliže sarađivati sa Vašingtonom.

Intervju se takođe dotakao Venezuele, gde je Trumpova administracija preduzela korake da pritisne predsednika Nikolasa Madura kroz pomorske operacije usmerene na brodove koji krijumčare drogu.

Trump je odbio da kaže da li bi odobrio udare na venecuelanskoj zemlji ili poslao kopnene trupe, ali je ponovio da su Madurovi "dani odbrojani".

Rekao je da bi takođe razmotrio akcije protiv meta u zemljama poput Kolumbije i Meksika kao deo šire kampanje protiv krijumčarenja.

Ubrzo nakon što je intervju objavljen, izveštaji su ukazali da američki zvaničnici tiho pripremaju planove za post-Madurosku Venecuelu, ispitujući kako bi Vašington mogao stabilizovati ovu zemlju u slučaju da Maduro bude uklonjen vojnom akcijom ili putem pregovaračkog izlaza.

Prema onima koji su obavešteni o diskusijama, fokus je na sprečavanju kolapsa države i obezbeđivanju brze tranzicije ukoliko vlada Venecuele izgubi sposobnost da funkcioniše.