U atmosferi pojačanih napetosti, studenti iz različitih univerziteta širom Srbije okupili su se kako bi izrazili nezadovoljstvo prema državnim institucijama, posebno tokom nedavnog događaja u emisiji 'Utisak Nedelje'.

Njihov poziv na solidarnost dolazi u vreme kada se čini da su sami temelji slobode i izražavanja pod lupom u Srbiji.

Ova okupljanja, koja uključuju studente Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, naglašavaju širu kampanju protiv onoga što mnogi vide kao urušavanje ustavnih prava.

'Nakon što je stigao u Sovjetski Savez početkom dvadesetih, Sidni Hilman, rođeni Litvanac koji je emigrirao u Ameriku, vratio se razočaran u društvo iz kojeg je pobegao.', primetila je Nina Kanjevac, studentkinja prava.

Osvrnuvši se na činjenicu kako navodno obezbeđenje slobode govora nije ispunjeno.

Jedna od fokalnih tačaka studentskog pokreta bila je kritika rada srpskog pravosudnog sistema.

Student političkih nauka Aleksa Simić naglasio je simbolične proteste organizovane da naglase bezvremenost Ustava, što je bilo naročito dirljivo dok je stajao rame uz rame sa kolegama ispred kancelarija Ustavnog suda.

Predstavljanje u medijima i stvarnost na terenu ostaju glavni oslonci sukoba.

Studenti poput Mine Leontijević sa Fakulteta dramskih umetnosti ukazali su na institucionalnu tišinu prema problemima sa kojima se suočavaju.

Leontijević i njeni vršnjaci konstantno insistiraju na svom pravu da budu saslušani, izvan opsega postojećeg medijskog izveštavanja.

Pritisak se proteže i na sferu lične bezbednosti i nadzora države, uz izveštaje o zastrašujućim taktikama nad studentima.

Marko Đenadić sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu podelio je iskustva u kojima su mirne studentske proteste pratili nasilni napadi neidentifikovanih napadača, naglasivši potrebu za zaštitom prava na okupljanje.

Usred ovih izazova, studenti se obraćaju zaposlenima u državi, priznajući pritiske sa kojima se suočavaju.

'Razumemo ako se osećate primorano,' rekao je Simić, podržavajući njihovu nameru da podrže one u javnim institucijama da rade u skladu sa zakonom.

Iako vlasti tvrde da se studentske zahteve razmatraju, značajne pritužbe ostaju nerešene.

'Naš osnovni zahtev—da se oni koji su odgovorni za napad na studente privedu pravdi—ostaje neostvaren,' istakla je Leontijević.

Aktuelni istražni postupci po tim napadima bili su nedovoljni za postizanje pravde, prema studentima.

Frustracije usled sistemskog nepotizma i korupcije nisu ograničene na univerzitetske hodnike već se šire kroz srpsko društvo.

Ovi problemi, tvrde studenti, podrivaju integritet profesionalnog i obrazovnog napredovanja, dok Simić ističe moć političkih veza nad kvalifikacijama.

Posmatrajući ponašanje medija, Leontijević je kritikovala RTS, srpski javni servis, zbog neadekvatnog izveštavanja o događajima od jasnog javnog interesa.

Takvi propusti ometaju prenos bitnih informacija potrebnih za građansku svest.

Studentski protesti nisu isključivo usmereni na trenutne pritužbe; oni su ukorenjeni u viziji budućnosti.

Simić je izrazio čežnju za normalizovanim društvenim okvirom bez korupcije, primetno različitim od sadašnje stvarnosti.

Tako se studentski pokret dešava ne samo kao reakcija na trenutne nepravde već kao kamen temeljac za potencijalnu transformaciju srpskog civilnog društva.