Vlada Srbije trenutno je suočena sa kontroverzom oko predloženih promena u strukturi plata prosvetnih radnika, što je izazvalo skepticizam i kritike iz raznih delova obrazovne zajednice.

U središtu ovog spornog pitanja su predložene prilagodbe koeficijenata za određene nastavnike i obrazovno osoblje, koje vlasti predstavlju kao sistemsko rešenje za okončanje tekućih štrajkova u prosveti.

Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata radnika u prosveti Srbije (NSPRS), tvrdi da prilagodbe vladinih uredbi ne predstavljaju sistemsko rešenje.

On primećuje da su ove uredbe podložne promenama na svakoj sednici Vlade, što ukazuje na nedostatak suštinske strukturalne reforme u obrazovnom sektoru.

Kokot, čiji sindikat nije direktno uključen u pregovore zbog nereprezentativnog statusa, kritikuje pokušaj Vlade da izoluje protestne frakcije i ublaži dalji otpor kroz površne finansijske ustupke i pretnje otpuštanjima.

Razdor nastaje nakon predloga Vlade da se koeficijenti postepeno prilagođavaju, u korist nastavnika sa višim obrazovnim kvalifikacijama, dok se ne definiše jasno ko ima koristi od ovih prilagodbi.

Kokot tvrdi da ove delimične promene služe kao maskiranje suštine problema, jer se javnosti predstavljaju kao velikodušne, a zapravo nude minimalnu stvarnu vrednost, sa ciljem smirivanja nepoverenja u školama.

Kokot takođe ističe nesrazmeru koja proizilazi iz prethodno prilagođenih koeficijenata za radnike sa niskim primanjima, što dovodi do neusklađenosti u naknadama širom sektora.

Ovo odražava hiljade tekućih tužbi koje su pokrenuli prosvetni radnici zbog neisplaćenih dodataka i obroka, naglašavajući pravne tenzije umesto rešavanja osnovnih finansijskih razlika sa kojima se suočavaju obrazovni profesionalci u Srbiji.

Nedavni predlog premijera Miloša Vučevića da se koeficijenti postepeno povećaju za deset procenata, praćen povečanje osnovne plate za sedam procenata do 2026. godine, dočekan je s skepticizmom.

Kokot ukazuje na to da, s obzirom na inflatorne pritiske, takvo nominalno povećanje možda neće značiti nikakav značajniji finansijski boljitak za nastavnike, ostavljajući ih daleko iza ciljeva prosečne plate u republici.

Predloženi vremenski okvir za dostizanje pariteta sa prosečnom nacionalnom platom, optimistično postavljen za 2025. godinu, nailazi na sumnje.

Kokot izražava sumnju u izvodljivost ovog cilja, navodeći nepredvidive buduće dinamike plata i naglašavajući razliku između projektovanih i realnih ekonomskih uslova.

Usred ovih dešavanja, NSPRS razmatra dalje akcije, potencijalno najavljujući intenziviranje protestnih aktivnosti u narednom akademskom periodu.

Uprkos kritikama od strane drugih sindikata i zainteresovanih strana, NSPRS ostaje usredsređen na zagovaranje pravedne kompenzacije i transparentnog procesa pregovora, naglašavajući kolektivni duh prosvetnih radnika umesto popuštanja pred podelnim taktikama.

U zaključku, evoluirajući dijalog između srpskih prosvetnih radnika i Vlade naglašava širu borbu za ravnopravne radne uslove, sistemske reforme i istinito predstavljanje datih obećanja.

Stoga, ovaj scenario zahteva pažljivu posmatranje od strane domaćih i međunarodnih zainteresovanih strana, dok Srbija prolazi kroz svoje složene obrazovne izazove u socio-političkom pejzažu obeleženom tenzijama i očekivanjem.