Neregularna migracija u Evropsku uniju zabeležila je značajan pad u 2024. godini, opadajući za 38% u poređenju sa prethodnim godinama, prema podacima koje je objavila agencija EU za zaštitu granica, Frontex.

Broj ilegalnih prelazaka granice iznosio je nešto više od 239.000, što je najniži nivo od 2021. godine, kada su obrasci migracije još uvek bili pod značajnim uticajem pandemije COVID-19.

Pad neregularne migracije pripisuje se pojačanoj saradnji među zemljama članicama EU i njihovim međunarodnim partnerima u borbi protiv mreža krijumčara.

Ovaj kolaborativni pristup, zajedno sa proaktivnim strategijama upravljanja granicom, bio je ključan za smanjenje ukupnog broja prelazaka.

Izveštaj Frontexa otkrio je da je smanjenje migracije posebno izraženo duž Centralno-mediteranske i Zapadno-balkanske rute.

Centralno-mediteranska ruta, koja je dugo bila jedna od najprometnijih za migrante, zabeležila je pad od 59% u broju dolazaka.

To je uglavnom posledica smanjenja polazaka iz Tunisa i Libije, dve zemlje koje su dugo bile ključne polazne tačke za migrante koji pokušavaju da stignu do Evrope.

Slično tome, Zapadno-balkanska ruta zabeležila je smanjenje od 78%, što se pripisuje usklađenim naporima zemalja u regionu da kontrolišu i ograniče migracione tokove.

Uprkos ovim smanjenjima, pojavili su se novi migracioni obrasci, ukazujući na promene dinamike i potencijalne buduće rizike.

Posebno, Frontex je zabeležio značajan porast broja neregularnih prelazaka sa granicama EU sa Belorusijom i Rusijom, koji su porasli za 192% dostigavši brojku od 17.000 ljudi.

Ovaj porast sugeriše potencijalno novu rutu za migrante koji žele da uđu u EU, pri čemu Belorusija i Rusija postaju sve značajnije kao polazne tačke.

Pored porasta prelazaka sa istočne granice, zabeležen je i primetan porast dolazaka preko istočnomediteranske rute.

Ta ruta beležila je porast pokušaja od 14%, sa zabeležena 69.400 slučajeva.

Migranti iz zemalja kao što su Sirija, Avganistan i Egipat bili su uglavnom odgovorni za ovu promenu, pošto su se pojavili novi koridori iz istočne Libije.

U međuvremenu, zapadnoafrička ruta, koja vodi do Kanarskih ostrva, takođe je iskusila porast broja migranata, sa 18% povećanjem dolazaka.

Frontex je naveo da je to uglavnom posledica povećanja polazaka iz Mauritanije, zemlje na zapadnoj obali Afrike.

Kako neregularna migracija nastavlja da dominira evropskim političkim diskursom, posebno među krajnje desnim i populističkim partijama, izveštaj Frontexa ukazuje na složenost problema.

Migracije su postale centralna tema predstojećih izbora širom Evrope, uključujući Nemačku, gde političke partije vode kampanje obećavajući pooštravanje kontrole migracije.

Hans Leijtens, šef Frontexa, priznao je napredak postignut u smanjenju neregularnih prelazaka, ali je upozorio na rizike u nastajanju i nove migracione puteve koji mogu predstavljati izazove u budućnosti.

On je izjavio: „Iako je 2024. godina zabeležila značajno smanjenje neregularnih prelazaka granica, istakla je i rizike u nastajanju i promene dinamike.“

Promena migracionih ruta i kontinuirani priliv migranata, uprkos ukupnom smanjenju, upućuju na to da će evropske vlasti morati da ostanu budne u suočavanju sa promenljivim obrascima migracije.

Iako su saradnja i napori u zaštiti granica postigli napredak, dinamika globalne migracije nastavlja da predstavlja složene izazove za EU i njene zemlje članice.