Nemačka je na ivici zimske recesije, jer je fabrikaška aktivnost u novembru zabeležila nagli pad, prema zvaničnim podacima Saveznog zavoda za statistiku.

Ovaj pad industrijske aktivnosti dodatno je pogoršao krizu koja već neko vreme nadviđuje nad proizvodnim sektorom.

U novembru, nove narudžbe za nemačke fabrike, najveće ekonomije u Evropi, pale su za 5,4% u odnosu na oktobar, što je rezultiralo gubicima koji prelaze 50 miliona evra.

Ovaj pad je daleko ozbiljniji od prethodnog smanjenja od 1,5% i predstavlja najveći pad od avgusta 2024. godine.

Razočaravajuće brojke uglavnom su uzrokovane padom narudžbi za avione, vozove i brodove od 58,4%, što predstavlja oštar preokret od stabilne potražnje zabeležene u oktobru.

Potražnja van evrozone takođe je značajno opala, dok su narudžbe iz unutar evrozone pale za 3,8%.

Narudžbe za osnovne metale su smanjene za 1,2%, a farmaceutski proizvodi beleže pad od 7,2%.

Slično tome, proizvodnja potrošačkih i kapitalnih dobara pokazala je slabiju izvedbu.

Nasuprot tome, hemijska industrija zabeležila je povećanje narudžbi od 1,7%, dok su narudžbe za mašine porasle za 1,2%.

Domaće narudžbe su takođe poboljšane za 3,8%, a ukupne narudžbe u periodu od septembra do novembra bile su 1,7% veće u odnosu na prethodna tri meseca, prema izveštaju Euronews-a.

Jesu li strahovi od recesije opravdani?

Nemačka ekonomija se suočava sa značajnim izazovima poslednjih meseci, sa slabom potražnjom i slabom potrošačkom klimom koja ozbiljno sputava rast.

Stoga je mogućnost zimske recesije postala sve očiglednija.

Ipak, naredna dva izveštaja o BDP-u biće ključna za utvrđivanje da li će zemlja zvanično ući u recesiju.

Slabi podaci o maloprodaji takođe mogu povećati rizik od zimske recesije.

Potrošnja u maloprodaji pala je za 0,6% u novembru u poređenju sa prethodnim mesecom, opadajući sa padom od 0,4% u oktobru, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku.

Ovaj ishod je ispod očekivanja analitičara, koji su predviđali rast od 0,5%.

Prodaja neprehrambenih proizvoda pala je za 1,8% u novembru, sa smanjenjem prodaje poštom i e-trgovine od 1,2%.

Međutim, maloprodaja prehrambenih proizvoda zabeležila je skroman rast od 0,1%.

Istovremeno, maloprodaja je u novembru zabeležila rast od 2,5% u poređenju sa prethodnom godinom, nadmašivši rast od 2,4% u oktobru i očekivanja tržišta od rasta od 1,9%.

Karsten Brzeski, ekonomista iz ING-a, primetio je da preokret u nemačkoj industriji još uvek nije vidljiv.

"Najbolje što možemo reći je da je na dnu.

Istovremeno, razočaravajući podaci o maloprodaji sugerišu da je malo verovatno da će oporavak privatne potrošnje u trećem kvartalu nastaviti u četvrtom kvartalu.

Ukoliko novogodišnja kupovina ne donese prijatno iznenađenje, privatna potrošnja će najverovatnije opasti, a stalna politička i ekonomska nesigurnost, u kombinaciji sa ponovnim ubrzavanjem inflacije, otežava značajan oporavak potrošnje," rekao je on.