Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjem sastanku da zadrži osnovnu referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75%.

Stope na depozitne i kreditne olakšice takođe su ostale nepromenjene na 4,5% i 7,0%, prema saopštenju centralne banke.

Odluka dolazi nakon kumulativnog smanjenja od 75 baznih poena od juna 2024. godine.

NBS je naglasila da se očekuje nastavak efekata ovog monetarnog popuštanja u narednom periodu.

Iako se inflacija vratila u ciljni raspon, oprezan monetarni pristup ostaje neophodan zbog neizvesnosti u globalnom okruženju, prvenstveno izazvanih geopolitičkim tenzijama i fragmentacijom tržišta.

Takvi uslovi mogu uticati na globalni makroekonomski pejzaž, tokove trgovine i lance snabdevanja, što utiče na inflaciju i ekonomsku aktivnost, a posredno i na monetarne politike centralnih banaka širom sveta.

NBS je naglasila da nepredvidivost na međunarodnom planu može uticati na globalne cene energije i sirovina.

Iako je cena nafte stabilizovana od sredine oktobra — uglavnom zbog očekivane slabe potražnje iz Kine i dobro snabdevenog globalnog tržišta — njen budući pravac ostaje neizvestan.

Dodatno, globalni outlook za gas je zamagljen ukrajinskim zabranama tranzita ruskog gasa ka Evropskoj uniji nakon isteka prethodnog sporazuma.

Rekordno visoke cene određenih poljoprivrednih proizvoda pojavile su se na svetskim berzama, izazvane sušom u ključnim zemljama proizvođačima, kao što su kakao u Zapadnoj Africi i kafa u Brazilu, što podiže zabrinutost oko globalnih cena hrane i domaće poljoprivredne proizvodnje.

Na domaćem planu, inflacija u Srbiji ostaje u ciljanom opsegu od 3% plus/minus 1,5% od maja 2024, usporivši na 4,3% međugodišnje u novembru, što je nivo za koji Republički zavod za statistiku procenjuje da je ostao i u decembru.

Ovo postignuće pripisuje se nižim cenama energije, usporavanju rasta cena hrane i popuštanju osnovne inflacije.

Ipak, osnovna inflacija ostaje viša i uporisnija od ukupne inflacije, krećući se nešto iznad 5,0%, ali se očekuje da će se uskladiti sa ciljnim opsegom, uz pomoć kontinuiranih restriktivnih monetarnih uslova i smanjenja uvozne inflacije.

Odluka Izvršnog odbora o monetarnoj politici zasnovana je na pozitivnim razvojnim kretanjima u realnom sektoru Srbije.

Prema Republičkom zavodu za statistiku, BDP zemlje porastao je za 3,9% u 2024., što je preko 18% više nego pre pandemije.

Ekonomski rast prošle godine bio je potpomognut povećanom aktivnošću u industriji, građevinarstvu i uslugama, pri čemu je prerađivačka industrija zabeležila značajan rast od 4,4%, uprkos slaboj spoljnoj potražnji, naročito iz Eurozone.

Povoljni trendovi na tržištu rada su se nastavili, što se ogleda u rastu zaposlenosti, smanjenju nezaposlenosti i realnom rastu plata od 9,2% u 2024., čuvajući kupovnu moć potrošača.

Rekordne strane direktne investicije koje su premašile 5 milijardi evra u 2024., zajedno sa značajnim državnim kapitalnim izdacima, osnažuju perspektivu rasta ekonomske aktivnosti.

Popuštanje monetarne politike od strane NBS i Evropske centralne banke poboljšalo je uslove finansiranja, ubrzavajući kreditnu aktivnost za 8,0% međugodišnje u novembru.

bolji uslovi finansiranja su posledica i nižeg rizika zemlje, nakon Standard & Poor's povećanja kreditnog rejtinga Srbije na investicioni stepen, što se očekuje da će poboljšati raspoloživi dohodak za investicije i potrošnju, te podržati ekonomski rast.

Međutim, oporavak potražnje iz glavnih trgovinskih partnera Srbije ostaje spor, iako se očekuje postepeno ubrzanje, uz podršku realizaciji infrastrukturnih projekata kao što je 'Skok u budućnost – Srbija Expo 2027', koji potencijalno može da podstakne ekonomski rast na nivo između 4 i 5% u ovoj i naredne dve godine.