Tenziije u Srbiji nastavljaju da tinjaju dok su se hiljade okupile u Beogradu u nedelju, 12. januara 2025. godine, kako bi protestovale protiv korupcije i vladine netransparentnosti, izazvane tragičnim urušavanjem nedavno renoviranog betonskog nadstrešnice u Novom Sadu, koje je rezultiralo sa 15 smrtnih slučajeva 1. novembra 2024. Demontranti, pretežno studenti, zahtevaju pravdu za žrtve i odgovornost zbog percipiranih koruptivnih praksi koje su možda dovele do katastrofe.

Incident je postao žarište širih nezadovoljstava protiv vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), koja dominira političkim pejzažom više od decenije.

Pokret protesta, iniciran od strane studenata koji su organizovali protestne maratone na univerzitetima širom zemlje, stekao je značajnu podršku među 6,8 miliona građana Srbije.

Okupljeni demonstranti kod zgrade Ustavnog suda u Beogradu nosili su značke sa krvavim rukama — simbol iskazivanja svog besa od trenutka kada se urušavanje dogodilo.

Protesti uživaju značajnu javnu podršku, sa nedavnim ispitivanjem javnog mnjenja koje pokazuje da preko 60% stanovništva podržava njihov cilj.

U centru kontroverzi je istraga koja je u toku o okolnostima urušavanja nadstrešnice.

Više od deset osoba je optuženo, uključujući Gorana Vesića, bivšeg ministra saobraćaja.

Međutim, demonstranti zahtevaju veću transparentnost povodom istrage i ugovora za renoviranje stanice, koji su povereni kineskim, mađarskim i francuskim kompanijama.

Paralelni protesti odvijali su se u južnom gradu Nišu, uz optužbe da administracija predsednika Aleksandra Vučića potiskuje demokratske slobode i vrši značajan pritisak na disidente — uključujući i navodna zastrašivanja od strane državnih bezbednosnih službi.

Studentski lideri optužuju vladu da odbacuje njihove legitimne zabrinutosti kao politički motivisane manevre finansirane od strane zapadnih sila.

Ovi događaji odvijaju se na pozadini šireg pritiska za demokratsku odgovornost u Srbiji, gde kritičari optužuju vladu za narušavanje građanskih prava i koncentrisanje moći unutar nacionalističke agende.

Uprkos zvaničnom retorikom koja favorizuje integraciju u EU, vladini postupci često su izazivali osude zbog podrivanja vladavine prava.

Studenti su suspendovali nastavu na preko 60 fakulteta širom najvažnijih univerziteta u Srbiji, insistirajući na tome da je urušavanje nadstrešnice posledica loših popravki povezanih sa koruptivnim praksama.

Oni takođe izveštavaju o slučajevima mešanja državne bezbednosti, uključujući praćenje i uznemiravanje vođa protesta.

Studentski predvođeni protesti predstavljaju najozbiljniji izazov dosad za administraciju predsednika Vučića, naglašavajući nezadovoljstvo sa percepiranim autoritarnim upravljanjem.

Demonstranti sistematično organizuju svakodnevne protestne maratone i tihi vigile, odajući poštu žrtvama tragedije u Novom Sadu sa 15 minuta ćutanja na više lokacija širom države.

Usred rastuće građanske nevolje, neki univerzitetski fakulteti pribegli su direktnim akcijama, otkazivanjem događaja i pozivanjem na generalne štrajkove da bi prikupili podršku.

Njihovi zahtevi ostaju čvrsti: potpuni uvid u dokumentaciju renovacionih projekata, ukidanje optužnica protiv aktivista zadržanih na ranijim protestima i trenutni prekid političke represije.

Srpske vlasti, dok gone pravne optužbe protiv navodno odgovornih za novembarsku katastrofu, optužene su za odugovlačenje i neuspešno delovanje u nezavisnosti, što izaziva sumnju u nepristrasnost sudskih ishoda.

U politički nabijenoj atmosferi koja puca pod teretom javne kontrole, protesti se vide kao više nego samo apel protiv tragedije; oni simbolizuju širi pokret koji zahteva sistemske promene u upravljanju Srbijom.