Javna debata o platama univerzitetskih profesora izbila je u Srbiji, nakon suprotstavljenih izjava predsednika Aleksandra Vučića i Janka Veselinovića, lidera opozicione stranke Pokret za promene i profesora na Univerzitetu u Novom Sadu.

Veselinović optužuje Vučića da je dezinformisao javnost preuveličavajući plate koje primaju akademici.

Kontroverza je počela nakon Vučićevog pojavljivanja na televiziji Pink, gde je izneo tvrdnju da je izračunao kako pojedini univerzitetski profesori zarađuju do 520.000 dinara mesečno.

Navodno su profesori koristili različite 'trikove' da obezbede ove zarade, čak i tokom perioda kada nisu aktivno predavali zbog nedavnih blokada univerziteta.

Suprotstavljajući se ovim tvrdnjama, Veselinović je putem društvenih mreža, tačnije platforme X, koja je ranije bila poznata kao Twitter, osporio predsednikove brojke.

'Redovni profesor, što je najviši akademski rang, zarađuje oko 140.000 dinara', izjavio je Veselinović, nudeći da dostavi svoj platni list kao dokaz.

'Vi zapravo lažete', uzvratio je, ističući nesklad između predsednikovih izjava i realnosti s kojom se suočavaju mnogi profesori.

Debata osvetljava tekuću diskusiju o platama unutar akademskog sektora u Srbiji, reflektujući šire zabrinutosti u vezi sa uslovima zapošljavanja u javnim službama.

Stariji akademici obično zarađuju manje od iznosa navedenih od strane Vučića, dok varijacije mogu postojati u zavisnosti od dodatnih uloga ili projekata.

Ova razmena mišljenja dolazi u kontekstu šireih ekonomskih mera i reformi koje je najavila Vučićeva administracija.

One uključuju politike koje imaju za cilj postavljanje minimalnih plata i prilagođavanje nivoa penzija, što ukazuje na fokus na rešavanje razlika u prihodima.

Međutim, diskusija oko univerzitetskih plata naglašava izazove u postizanju transparentnosti i pravednosti u različitim sektorima.

U pozadini ovih dešavanja, pitanje plata profesora postavlja šira pitanja o vrednovanju akademskog rada i finansijskim realnostima zaposlenih u obrazovanju u Srbiji.

Tenzije između vladinih tvrdnji i individualnih svedočenja nastavljaju da izazivaju značajne javne i političke diskusije unutar države.