NOVI SAD / GRAČANICA – Protekla godina je bila izazovna za poljoprivredni sektor Srbije, uglavnom zbog nepovoljnih klimatskih uslova koji su znatno uticali na prinose useva u raznim regionima, uključujući severne delove zemlje kao što je Banat, kao i Kosovo.

Dragan Božović, istraživački saradnik iz Instituta za istraživanje i razvoj (RDI) 'Tamiš', istakao je ove izazove u intervjuu za Tanjug juče.

Prema Božoviću, klimatski faktori su posebno uticali na prinos i kvalitet useva kao što su kukuruz, soja i šećerna repa, iako su pšenica, suncokret i uljana repica bili nešto manje pogođeni ove sezone.

Naglasio je da RDI 'Tamiš', čije je sedište u Pančevu, ima ključnu ulogu ne samo u Južnom Banatu već i u pružanju podrške širom Kosova.

'Trenutno pružamo podršku svim manastirskim ekonomijama, sa najvećima kao što su ekonomska gazdinstva Gračanica, Dečani i Pećka Patrijaršija, koji zajedno upravljaju stotinama hektara zemljišta, uključujući farme krava, koza, ovaca, živinu, kao i vinograde i voćnjake,' objasnio je Božović.

Na primer, napomenuo je da poljoprivredno područje u opštini Gračanica obuhvata preko 4,500 hektara, uglavnom u vlasništvu manastirske ekonomije.

Najveća od njih, crkvena ekonomija Gračanica u selu Badovac, samo dva kilometra od manastira Gračanica, započela je izgradnju 2019.

godine.

Objekti trenutno uključuju farme za tov goveda, sa otprilike 60 mlečnih krava, 40 bikova, 300 ovaca i koza, i oko 1,000 nosilja.

Moderna mlekara, izgrađena pre dve godine, proizvodi različite mlečne proizvode.

'Dodatno, uspostavljeni su fabrika soka i mlin za integralno brašno.

Primarni cilj je snabdevanje hranom manastira Gračanica, Prizrenske bogoslovije i drugih manastira u regionu po potrebi, dok se višak proizvoda prodaje na tržištu.

Ekonomija zapošljava oko 40 radnika, uglavnom iz sela i okolnih područja,' dodao je Božović.

Prošle godine, prinos kukuruza na teritoriji Kosova je bio oko dve tone po hektaru, što je dva i po puta manje od proseka.

Kada je reč o pšenici, prinos u ekonomiji Badovac bio je prosečan, oko šest tona po hektaru.

Međutim, za ostale poljoprivredne proizvođače, prinosi su prepolovljeni na oko dve do tri tone po hektaru, prema Božoviću.

On je naglasio da su izazovi na Kosovu u poređenju sa Banatom umnoženi zbog nekoliko faktora: 'S jedne strane, alarmantne klimatske promene; s druge, veoma teška političko-bezbednosna situacija; i treće, zastarjela poljoprivredna proizvodnja široko je rasprostranjena među većinom domaćinstava,' istakao je istraživački saradnik RDI 'Tamiš'.

Božović je naglasio saradnju između Srpske pravoslavne crkve i naučnih tela na ovim nestabilnim područjima.

'Crkva duhovno podržava i ohrabruje naš narod da ostane, istraje i obrađuje svoju zemlju, dok ih mi edukujemo i direktno im pomažemo u prelasku sa ekstenzivne na intenzivnu proizvodnju kako bi postigli bolje prinose,' rekao je.

Izvestio je o sličnoj situaciji u Južnom Banatu, napominjući da iako su prinosi bili znatno niži u poređenju sa prethodnim godinama i genetskim potencijalom prinosa, ostali su nešto iznad nacionalnog proseka, što ukazuje da je Južni Banat pretrpeo manje štete nego drugi regioni.

'U Banatu, 2024.

godine, prosečni prinosi useva po hektaru za pšenicu iznosili su 5,400 kilograma, kukuruz 5,900 kilograma, i suncokret 3,000 kilograma.

Prinosi kukuruza su smanjeni za 65 procenata, suncokreta za oko 30 procenata, dok je pšenica bila najmanje pogođena, zabeleživši samo 20-procentni pad,' primetio je Božović.

Takođe je istakao manjak zimskih padavina, produžene prolećne suše, rekordno visoke letnje temperature i povećanje zbroja toplotnih jedinica koje su skratile vegetacione dane, što je zahtevalo od stručnjaka da prilagode agrotehničke mere.

Kao deo toga, obuhvaćene su priprema tla, rano zatvaranje brazdi kako bi se sačuvala zimska vlaga, odabir hibrida i sorti kraće vegetacije, adekvatna mineralna ishrana zasnovana na analizi tla, nega useva, navodnjavanje i drugo.

Takođe je napomenuo da bi se optimalni datumi setve trebali prilagoditi promenjenim klimatskim uslovima.

Govoreći o jesenjoj setvi ozimih useva, izjavio je da je uglavnom završena u optimalnom periodu zahvaljujući ranom žetvi suncokreta i kukuruza, glavnih prethodnika za ozime žitarice.

'Trenutno stanje ozimih useva je zadovoljavajuće,' zaključio je Božović.