U neočekivanom razvoju događaja, globalna potrošnja uglja dostigla je vrhunac 2024.

godine, izazivajući šok u energetskom sektoru.

Prema poslednjim prognozama Međunarodne agencije za energiju (IEA), potražnja za ugljem porašće na gotovo 8,9 milijardi tona do 2027.

godine, što predstavlja povećanje od oko jedan procenat u odnosu na nivoe zabeležene 2024.

godine.

Ove nove projekcije izazivaju prošlogodišnje optimističke procene koje su predviđale kontinuirani pad potražnje za ugljem tokom tekuće decenije.

Nedavni porast upotrebe uglja premašio je većinu prognoza, ukazujući na stvarnost koja nadmašuje trenutne procene.

Bloomberg je ovu tendenciju ocenio kao značajan udarac za svetske lidere koji su tokom klimatskih pregovora u Glazgovu pre tri godine proglasili kraj upotrebe uglja na vidiku.

Uprkos globalnom prelasku na obnovljive izvore energije poput vetroturbina i solarnih panela, ubrzane stope usvajanja još uvek nisu zaustavile, niti preokrenule, rastuću oslanjenost na ugalj.

U intervjuu za 'Politiku', Slobodan Ružić, konsultant za elektroenergetiku i bivši dugogodišnji savetnik ministra energetike Srbije, istakao je implikacije ovog trenda za Srbiju.

Ružić je ukazao da energetski stratezi u Srbiji moraju odustati od nerealnih obećanja o strogo usklađivanju svih nacionalnih propisa sa evropskim normama, potpunoj liberalizaciji tržišta električne energije i zatvaranju svih termoelektrana do određenog datuma.

On je naglasio potrebu za pragmatičnom i optimalnom strategijom razvoja koja će biti prilagođena energetskim potrebama Srbije.

U svetlu globalnih promena, nekoliko značajnih američkih finansijskih institucija, uključujući Morgan Stanley, Citigroup, Bank of America, Goldman Sachs Group i Wells Fargo, povuklo se iz saveza protiv upotrebe fosilnih goriva usmerenih na postizanje nulte neto emisije CO2.

Ovaj potez pokreće pitanja o mogućim promenama u stavovima prema zelenoj agendi i energetskoj tranziciji.

Ružić je istakao važnost održavanja uravnoteženog pristupa razvoju srpske energetike.

Dok zastupa izgradnju oko 2.000 megavata solarne energije i približno 2.200 megavata energije vetra, upozorio je protiv prekomernog oslanjanja samo na te izvore.

Predložio je izgradnju dodatnih termoelektrana na lignit i novih reverzibilnih hidroelektrana kako bi se obezbedila stabilnost i održivost snabdevanja energijom u Srbiji.

Što se tiče dugoročnih strategija, Ružić je priznao potencijalnu eventualnu potrebu za nuklearnim elektranama u Srbiji, iako je istakao značajne resurse lignita dostupne na Kosovu i Metohiji kao značajan i zajednički interes za region.

Naglasio je da bi međunarodna partnerstva mogla igrati ulogu u iskorišćavanju tih resursa, čime bi se možda odložila potreba za razvojem nuklearne energije.

Takođe, Ružić je upozorio na upotrebu elektrana na prirodni gas, navodeći nedostatak domaćih zaliha gasa u Srbiji i geopolitičke rizike povezane sa oslanjanjem na spoljne izvore.

Istakao je da je tokom perioda niskih cena prirodnog gasa električna energija iz gasnih elektrana ostala značajno skuplja od one iz termoelektrana na lignit.

Konačno, na temu dinamičkih tarifa uvedenih novim Zakonom o energetici, Ružić je izrazio skepticizam u vezi sa njihovim potencijalnim koristima za sigurnost energije ili smanjenje računa za energiju.

Istakao je da bi dobro osmišljen tarifni sistem prilagođen proizvodnim i potrošačkim obrascima mogao stimulisati racionalno korišćenje energije i obezbediti pouzdano snabdevanje po minimalnom trošku, dok bi dinamičke tarife mogle dovesti do nepredvidljivosti za potrošače.

Sve u svemu, neviđeni porast potrošnje uglja naglašava stalne izazove sa kojima se suočavaju napori na globalnoj energetskoj tranziciji i potrebu za nijansiranim strategijama koje uzimaju u obzir i ekološke i ekonomske faktore.