Glavni gradovi Evropske unije izražavaju duboku zabrinutost zbog nacrta predloga koji se kruži u Briselu i koji bi fundamentalno izmenio arhitekturu pristupa bloku kako bi olakšao ulazak Ukrajine usred tekućeg sukoba s Rusijom.

Plan koji je predmet rasprave u Evropskoj komisiji zamenio bi tradicionalni jedinstveni, meritokratski proces pristupa dvostepenim ili "lite članstvom" modelom, omogućavajući Kijevu da dobije delimičnu integraciju u Uniju, uključujući postepeni pristup segmentima jedinstvenog tržišta, podršku poljoprivredi i sredstva za razvoj, bez trenutnog dodeljivanja punih prava glasa na sastancima Saveta i samitima Evropskog saveta.

Nacrt, koji se izrađuje uz elemente mirovnog plana predvođenog SAD-om koji pominje pristup Ukrajine već 2027. godine, zamišljen je od strane svojih zagovornika kao odgovor na vanredne geopolitičke pritiske i kao način da se Ukrajini ponudi opipljiva nagrada za bolne ustupke, uključujući teritorijalne kompromise koji ostaju duboko nepopularni u zemlji.

Zagovornici u Briselu tvrde da je okvir pristupa iz posthladnoratovskog perioda, dogovoren 1993. godine, previše krut da bi se prilagodio razmeri reformi i geopolitičkim interesima koje postavlja kandidatura Ukrajine i da je fleksibilnost neophodna kako bi se očuvali evropski strateški interesi u svetlu ruske agresije.

Međutim, diplomate iz nekoliko članica i drugih zemalja kandidatkinja izrazili su snažne rezerve, upozoravajući da bi stvoranje alternativnog puta moglo potkopati kredibilitet kriterijuma za proširenje EU, umanjiti vrednost punog članstva i uzdrmati aspiracije nacija poput Crne Gore, Albanije i Turske, koje su već preuzele značajne reforme prema postojećim pravilima.

Neki zvaničnici su nacrt okarakterisali kao potencijalnu diplomatsku obavezu koja bi mogla podeliti Uniju i ohrabriti skeptike koji tvrde da spoljne sile pokušavaju da manipulišu kohezijom EU, dok je jedan visoki izaslanik opisao pristup kao "zamku koju je postavio Putin i Tramp." Rasprava se preklapa sa nastavkom mađarske opstrukcije napretka u pristupanju Ukrajine, pošto je Budimpešta više puta blokirala otvaranje formalnih pregovaračkih klastera neophodnih za napredak razgovora pod postojećim okvirom.

Zagovornici nacrta odgovaraju da vanredne okolnosti rata Ukrajine i njen strateški položaj unutar Evrope zahtevaju izvanredan odgovor, ali bi svako formalno usvajanje lite članstva zahtevalo širok konsenzus među državama članicama, što ostaje daleko od sigurnosti.