Liderstvo Tima Kuka u Appleu se široko pohvaljuje zbog njegove finansijske discipline, operativne stabilnosti i istorijske tržišne vrednosti.

Ipak, ispod ovih impresivnih brojeva leži rastuća kritika od strane insajdera, analitičara i dugogodišnjih posmatrača Applea: Kuk je transformisao Apple u ono što mnogi nazivaju 'siromašnom kompanijom sa novcem'—korporacijom sa planinama gotovine, ali gotovo bez probojne inovacije.

Od kada je Steve Jobs preminuo i Jony Ive otišao, kreativni motor Applea je dramatično oslabele.

Kompanija koja je nekada redefinisala čitave industrije sa iPhoneom, iPadom i MacBookom sada se oslanja na iteraciju umesto na maštu.

Svake godine dolaze bolji procesori, dotjerani dizajni i inkrementalne nadogradnje kamere—ali nema nove kategorije koja menja globalni tehnološki pejzaž.

Flagrantni projekti koje je Kuk lično podržavao ističu problem.

Apple Car se srušio nakon godina unutrašnje haotičnosti i milijardi troškova razvoja.

Vision Pro, iako hvaljen zbog inženjerske sofisticiranosti, nije uspeo da osvoji glavnu potražnju.

Appleovi napori u veštačkoj inteligenciji zaostaju za konkurentima, uprkos hitnoj reorganizaciji.

Čak je i veoma očekivani iPhone Air—koji je trebao da bude lakša, sofisticiranija verzija uređaja—komercijalno propao, opterećen slabim životnim vekom baterije, minimalnim mogućnostima kamere i cenom koja je potrošače naterala da preispitaju njegovu svrhu.

Ovi neuspesi odražavaju dublji strukturni problem: eroziju legendarne dizajnerske kulture Applea.

Tim za industrijski dizajn, nekada krunski dragulj kompanije, je osipao.

Stariji kreativci su odlazili u talasima nakon Iveovog odlaska.

Danas je tim manji, mlađi i manje uticajan, izveštavajući direktno rukovodstvu fokusiranom na operacije umesto na vizionarsku produktivnu orijentaciju.

Za kompaniju sa praktično neograničenim finansijskim resursima, Apple se paradoksalno čini ograničenim.

Konkurenti vode tržište sklopivih telefona.

Rivali definišu eru generativne veštačke inteligencije.

Druge firme preuzimaju hrabre rizike, dok Apple doradjuje, prilagođava i reaguje.

Finansijska ostavština Tima Kuka je neosporna.

On je ostvario jedno od najvećih tržišnih proširenja ikada viđenih u javnoj kompaniji.

Ipak, kritičari tvrde da je duša Applea—njegova hrabrost, njegova originalnost, njegov instinkt da stvara budućnost umesto da je prati—izbledele.

Kako spekulacije rastu oko Kukovog predstojećeg penzionisanja, pravo pitanje je da li Apple može ponovo da otkrije odvažnost koja ga je nekada činila najmaštovitijom kompanijom na svetu.