U nedavnom saopštenju s ciljem da razjasni zabrinutost u Srbiji, američki ambasador u Beogradu, Kristofer Hil, nastojao je da pojasni nameru i obim sankcija koje su Sjedinjene Američke Države nedavno nametnule entitetima sa značajnim ruskim vlasništvom.

Među pogođenim entitetima nalazi se Naftna industrija Srbije (NIS), velika srpska energetska kompanija, delimično u vlasništvu ruskih giganata Gazprom i Gazprom Neft.

Sankcije predstavljaju deo šire strategije SAD da izvrše ekonomski pritisak na Rusiju usled stalnih geopolitičkih tenzija nakon njene invazije na Ukrajinu.

Ambasador Hil je priznao osetljivu prirodu sankcija za Srbiju, s obzirom na istorijski kontekst devedesetih godina kada se zemlja suočavala sa obimnim međunarodnim sankcijama tokom sukoba na Balkanu.

'Ova situacija je potpuno drugačija jer su ove sankcije usmerene isključivo na Rusiju i mehanizme koje ona koristi za nastavak finansiranja svoje agresije u Ukrajini,' rekao je Hil tokom intervjua za srpski sedmični časopis NIN.

Hil je naglasio da sama Srbija nije cilj ovih sankcija.

Uključenje NIS-a na listu preko stotinu entiteta pogođenih ovim sankcijama pripisano je isključivo njegovom ruskom vlasništvu.

Hil je ukazao na potencijalni put za Srbiju da ublaži uticaj sankcija: otuđenje ruskog vlasništva u NIS-u, što bi eliminisalo rizik od sankcija na kompaniju.

Pored toga, Hil je potvrdio stalnu podršku i saradnju između SAD i Srbije u roku od 45 dana, gde je cilj prekinuti ruski vlasnički udeo, obezbeđujući minimalne negativne efekte na energetske zalihe Srbije ili njenu širu ekonomiju.

SAD su uvele ove sankcije kao deo odlučnog napora da ograniče ruski energetski sektor i njegovu sposobnost trgovanja energetskim resursima na globalnom nivou.

Ovaj potez deo je šire strategije za prekid finansijskih resursa koji podržavaju ruske vojne napore u Ukrajini.

Usred ovih dešavanja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić angažovao se u razgovorima s pomoćnikom državnog sekretara SAD Ričardom Vermom.

Dijalog naglašava važnost koju obe zemlje polažu na upravljanje implikacijama ovih sankcija na Srbiju, njenu ekonomiju i energetsku sigurnost.

Ova najnovija diplomatska angažovanja ističu šire složenosti s kojima se Srbija suočava dok navigira svojom spoljnom politikom između Zapada i Rusije, posebno kada su energetska politika i nacionalna sigurnost neraskidivo povezane sa ekonomskom stabilnošću.