U potezu koji bi mogao imati značajne posledice po energetska tržišta Centralne Evrope, Sjedinjene Američke Države su uvele sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), kao deo šireg paketa usmerenog protiv ruskih naftnih i gasnih kompanija.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto upozorio je da ove mere, posebno usmerene protiv srpske naftne kompanije sa značajnim ruskim vlasništvom, mogu dovesti do nestašica nafte i porasta cena goriva u regionu.

Sankcije, koje je saopštila Kancelarija za kontrolu inostrane imovine američkog Ministarstva finansija, imaju za cilj da ograniče finansijske transakcije sa kompanijama povezanim sa Gazprom Neftom i Surgutnjeftagasom, dva od najvećih ruskih proizvođača nafte.

Ovaj potez je deo tekućih međunarodnih napora da se ograniče prihodi Rusije zbog njenog učešća u Ukrajini.

Sijarto je izrazio zabrinutost zbog potencijalnog prekida u snabdevanju naftom i gasom Centralne Evrope, naglašavajući ključnu ulogu NIS-a u lancu snabdevanja energijom u Srbiji.

Pozvao je na regionalne konsultacije radi ublažavanja posledica sankcija na cene energije, apostrofirajući potrebu za centralnoevropskom solidarnošću u zaštiti kako mađarske ekonomije, tako i šireg regiona.

U odgovoru na sankcije, NIS je izrazio svoju posvećenost održavanju stabilnosti tržišta i uverio javnost u kontinuirano poslovanje.

'Nisov lanac snabdevanja ostaje stabilan, a naša rafinerija u Pančevu nastavlja redovan rad', navedeno je u saopštenju NIS-a, uz naznaku spremnosti da proceni i prilagodi se nametnutim ograničenjima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da američki zahtevi zahtevaju potpuno povlačenje ruskih interesa iz NIS-a.

Vučić je naglasio da Srbija ima rok od 45 dana da realinira svoje operacije ili se suoči sa mogućim težim ekonomskim posledicama, ukazujući na hitnost i složenost zadatka koji predstoji.

Ovaj razvoj situacije podudara se sa američkom inicijativom, ojačanom podrškom saveznika kao što je Ujedinjeno Kraljevstvo, da se poveća pritisak sankcijama na ruske naftne firme.

Ovi napori imaju za cilj da limitiraju sposobnost Rusije da finansira svoje vojne operacije i ograniče globalne poremećaje na tržištu nafte izazvane tekućim sukobom u Ukrajini.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen naglasila je da ova inicijativa dodatno povećava rizik od sankcija povezanih sa trgovinom ruskom naftom, utičući na transportne i finansijske sektore povezane sa tim.

Sankcije se protežu dalje od NIS-a, utičući na subjekte povezane sa Gazpromneftom u nekoliko zemalja, uključujući Luksemburg i centralnoazijske države.

Visokoprofilisane pojedince i korporativne lidere povezane sa ruskim energetskim kompanijama takođe su pod lupom.

Uz američke sankcije koje nameću direktne i sekundarne posledice na povezane kompanije širom sveta, geopolitički pejzaž oko globalnih energetskih tržišta nastavlja da evoluira.

Regionalni akteri u Centralnoj Evropi pripremaju se za moguće promene u dinamici snabdevanja energijom usred složenog balansa međunarodne diplomatije i ekonomskih sankcija.