U Kijevu je visoka delegacija koju je poslao predsednik Donald Trump predstavila Ukrajini strogi ultimatum: da do sledećeg četvrtka pristane na mirovni dogovor posredovan od strane Sjedinjenih Američkih Država sa Rusijom ili da se suoči sa značajnim smanjenjem američke pomoći.

Nacrt okvira, koji se navodno sastoji od dvadeset osam tačaka, dostavljen je tokom sastanaka u četvrtak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i višim zvaničnicima.

Prema izvorima iz SAD-a, plan zahteva od Ukrajine da se odrekne kontrole nad ključnim teritorijama - kao što su Krim i Donbas - da smanji vojsku na približno šest stotina hiljada vojnika i da ustavno odustane od bilo kakvog budućeg članstva u Severnoj Atlantskoj alijansi.

U zamenu, Kijev bi dobio nejasne bezbednosne garancije i pomoć za obnovu finansiranu iz zamrznute ruske imovine.

Predsednik Zelenski odgovorio je sa merom opreza.

Opisao je trenutak kao "jedan od najtežih u našoj istoriji", upozoravajući da se Ukrajina sada suočava sa izborom između žrtvovanja svog najvažnijeg saveznika i očuvanja svoje dostojanstva.

Ponovio je da svaki mir mora biti "pravedan" i da mora očuvati suverenitet Ukrajine.

Evropski partneri izrazili su oštru zabrinutost da dogovor koji je sastavila SAD zaobilazi ulogu Kijeva, nagrađuje rusku agresiju i može oslabiti dugoročnu bezbednost šireg saveza.

Analitičari sugerišu da nagli rok signalizira promenu strategije SAD-a: umesto otvorene podrške ratu Ukrajine, Vašington se čini da pritisne na brzu nagodbu.

Izvori iz SAD-a u Kijevu su izveštavali da su tvrdili da bi neuspeh da se potpiše do četvrtka izazvao reviziju vojne i obaveštajne pomoći SAD-a.

Dok Bela kuća nije formalno najavila prekid, zvaničnici su opisali vremenski okvir kao "agresivan" i naglasili da okvir ima Trumpovu podršku.

Kijev je, međutim, najavio da će nastaviti da se angažuje, ali je naveo da neće prihvatiti uslove koji izdaju njegove ustavne principe.

Dogovor dolazi dok se Ukrajina suočava sa ozbiljnim pritiscima na frontu, političkim skandalom koji uključuje navodnu proneveru u njenom energetskom sektoru i rastućim javnim nezadovoljstvom zbog troškova rata.

Sa tim unutrašnjim pritiscima koji se povećavaju, čini se da su Zelenskom mogućnosti manevrisanja ograničene.

Za predsednika Trampa, predlog nudi put ka okončanju sukoba koji traje već četvrtu godine, usklađujući se sa njegovom ličnošću "posrednika" i preferencijom za diplomaciju umesto dugotrajnog vojnog angažovanja.

Ipak, ova ambicija ga stavlja u sukob sa evropskim saveznicima koji upozoravaju da će svaki mir koji žrtvuje bezbednost Ukrajine samo odložiti budući sukob.

Kako se predloženi dogovor približava svom roku, Kijevska odluka će imati dalekosežne posledice za budućnost Ukrajine, evropsku jedinstvo i širu transatlantsku alijansu.